Zdravo uživanje

Zdravo uživanje

Bilo da je u pitanju „hrana za mozak”, „hrana za raspoloženje” ili „hrana za zdravlje”, vrhunska gastronomija je otkrila prednosti kuvanja bez masti, mlečnih belančevina, glutena ili ugljenih hidrata i koristi druge, zdravije namirnice na željeni način.

„Jabuka na dan, lekar suvišan”, kaže stara engleska poslovica. U tradicionalnoj kineskoj medicini izbor namirnica je uvek imao važnu ulogu u sprečavanju i lečenju bolesti. Saveti nutricionista sve češće nalaze put do jelovnika vrhunskih restorana.

Najpre su iz restoranskih kuhinja uklonjeni poznati negativci, što je dovelo do „čiste hrane”: glutamat i gluten, masni umaci i prilozi bogati ugljenim hidratima, kao i sastojci koji izazivaju alergiju. Zatim je usledila ciljana upotreba namirnica koje promovišu određene aspekte zdrave ishrane. Poznato je da povrće u organizmu vezuje baze više nego kiseline, što bi trebalo da spreči pojavu celulita i obezbeđuje predivne, zategnute noge i ruke.

Zato je vegetarijanska ishrana brzo postala „hrana za lepotu”. Gorka čokolada sadrži veliku količinu pseudoalkaloida koji imaju opuštajuće dejstvo, a prenosne supstance serotonin i dopamin u bananama utiču na poboljšanje raspoloženja. Ima li išta bolje od toga da za desert kao „hranu za raspoloženje” ponudite bananu prelivenu gorkom čokoladom? Oni koji žele da ciljano povećaju svoje mentalne sposobnosti i koncentraciju posežu za „hranom za mozak”; treba znati da četvrtina dnevnog unosa hrane služi za ishranu mozga.

Stigli smo do gvožđa, koje kao gradivni materijal hemoglobina služi za prenos kiseonika u organizmu, i do omega-3 masnih kiselina koje su važan sastojak spoljne membrane naših moždanih ćelija. Rezultat na jelovniku: „Surf and Turf”, kratko pečena goveđa šnicla i filet lososa kao „hrana za mozak”. Tome se dodaje sveže miksovan voćni sok (smuti) koji snabdeva sive ćelije vitaminima i bioaktivin mbiljnim supstancama koje podstiču cirkulaciju u mozgu.