Šećerna trska

Šećerna trska

Slatki sok donosi radost ljudima 2500 godina.

Šećerna trska je polako stigla iz Istočne Azije do Bliskog istoka, a odatle dalje do Evrope i Amerike. I na svim ovim mestima sok šećerne trske se cedi pre nego što se kristališe u sirovi šećer (uglavnom saharozu) u procesu kuvanja u više etapa. Sirovi šećer ima specifičnu žućkastu boju i ukus koji malo podseća na slad. Gubi ukus slada i dobija bleđu boju tokom procesa rafiniranja koji sledi.

Sveže ceđeni i ohlađeni sok od šećerne trske je popularno bezalkoholno piće u zemljama u kojima se proizvodi šećer, kao što su Kuba i države Latinske Amerike (guarapo), Brazil (kaldo de kana ili garapa), Egipat i Levant (kasab). U Brazilu koriste ovaj sok za destilaciju bistre rakije kahače, koja je osnova koktela Kapirinja. U Kolumbiji se sok od šećerne trske meša sa anisom i destiluje i tako se pravi piće agvariente. A u Paragvaju se fermentisani sok od šećerne trske fermentiše sa sirupom od karamela u piće kanja.

I rum se pravi od šećerne trske i ta vrsta se zove rum agrikole, iako se obično ne pravi od soka već od melase, gustog sirupa tamno braon boje koji nastaje kao nusproizvod u proizvodnji šećera. Melasa, sok od šećerne trske i voda se fermentišu i tako se dobija šećerno vino sa 4 do 5 procenata alkohola. Procesom destilacije se dobija kristalno bistri rum koji dobija tamnu boju i slatku notu zbog godina sazrevanja u korišćenim buradima, na primer u buradima za viski. Boja karamela i sirup od karamela se nekad dodaju rumu da bi izgledalo da je sazrevao duže nego što zaista jeste i tako ima jaču boju nego što bi je inače imao.

Tekst: Rainer Meier